Da li su predskazanja tokom IV veka naslutila pad drevnog Carstva? Da li se uopšte radi o vojničkom i političkom slomu imperije, ili je najmoćnija država antike jednostavno - odumrla? Varvarska plemena s druge strane Dunava, a naročito ona koja su bila nosioci černjahovske kulture (Goti, Sarmati...) svakako su u velikoj meri doprinela uzdrmavanju moći Rimskog carstva, a bitka kod Hadrijanopolja i strašni poraz rimske vojske označavaju prekretnicu...

Večna potraga za eliksirom ili Kamenom Mudrosti opčinjavala je dugo vremena svetske civilizacije, od helenističke Grčke, drevne Kine i Persije, pa do srednjovekovne Evrope. Ređaju se imena Zosime, Džabir ibn Hajana, Avicene, Paracelzusa, sve do Bekona. Svi oni, bilo da su pretvarali metale u zlato ili lečili od teških bolesti, u osnovi su tragali za najvećom ljudskom čežnjom - besmrtnošću...

Procesna, ili "nova arheologija" predstavljala je od 60-tih godina prošlog veka snažnu prekretnicu u osnovnoj metodi proučavanja. Insistiranje na analitičkom pristupu, dedukciji i skepticizmu prema zdravo-za-gotovo zaključcima trajno menja ulogu arheologa. Međutim, da li ova pojava ima i idejne prethodnike? Ima! Pomalo neočekivano, to su čuveni detektivi iz romana Artura Konana Dojla i Agate Kristi: Šerlok Holms, Herkul Poaro i gospođica Džejn Marpl...

Rimsko carstvo je u svojoj dugotrajnoj istoriji iznedrilo fenomen koji će postati urbano obeležje svih vekova do danas - prostitucija. Brojni zakoni su regulisali načine, mesta i cene, a razlikovana je ženska i muška prostitucija. Čak su i neki od imperatora ostali zauvek čuveni po svojoj razvratnosti, a Katon tvrdi da upravo prostitucija "čuva kućno ognjište"...

Šta danas znamo o seksu u prošlosti? Arheologija je dugo ovo pitanje tretirala usputno, smatrajući da se u detalje "intimnog" života vredi upuštati samo kada oni svedoče o duhovnoj i religijskoj strani drevnih zajednica. Međutim, ova mlada istraživačka oblast afirmiše značaj ljudske seksualne kulture, jer to često predstavlja i sliku čitave ideologije jednog nestalog društva. Arheologija seksa preispituje i tako važno pitanje kao što je sam nastanak čoveka...

Iako je veoma često poricana i najmanja mogućnost da je ona zaista nekada postojala, Atlantida još i danas privlači ogromnu pažnju istraživača. Nauka XX veka zaključila je da ona predstavlja duboko ukorenjeni arhetip o Izgubljenom Raju, no pažnja javnosti svaki put se nanovo uzburka, kada dođe do novih intrigantnih arheoloških saznanja. Otkriće antičke Tere golica maštu pitanjem: da li je Platon zapravo ukazivao na propast ove blistave prestonice minojske civilizacije?

Mukotrpan posao solunske braće Ćirila i Metodija na stvaranju prvog slovenskog književnog jezika, završen je njihovim odlaskom u misiju širenja hrišćanstva među moravskim Slovenima. Nema pouzdanih dokaza za odgovor na pitanje kada je pismenost stigla i među Srbe. Posredne informacije ukazuju nam da je verovatno u pitanju bio period najkasnije do 886, dakle nedugo posle moravske misije...

Dolazak i trajno naseljavanje slovenskih plemena na teritoriju Balkana i jadranskog primorja do današnjih dana nije sasvim razjašnjen. Ovo se posebno odnosi na niz manjih plemena, poput Neretljana, koja će na ovim prostorima od IX veka formirati i rane države, kakva je bila Zahumska kneževina. No, da li znamo da su upravo Neretljani bili ne samo uspešni moreplovci i trgovci, već i pravi pravcati gusari?

Na širokom prostranstvu severne Afrike, od Nila na istoku, pa sve do planina Atlas u Maroku, prostire se najveća pustinja na svetu - Sahara ili Velika Pustinja, kako je zovu starosedeoci. Na surovom i nepreglednom pesku već hiljadama godina živi narod poznat kao Plavi ljudi - Tuarezi. Ovo je priča o njima...

Teško je poverovati da danas nešto snažno povezuje Isusa Hrista, Nabukodonosora, belog zeca Luisa Kerola, hakere, Morfeja, Ronalda Regana, dr Džekila & mr Hajda. Različita imena, slike, simboli, koji otvaraju široko polje asocijacija i nikako ne deluju povezano. A šta ako ipak...?

Stari Grci, kojima dugujemo postojanje današnjih Olimpijskih igara, bili su inovatori čitavog niza borilačkih sportova, koji su popularni i u modernom vremenu. Rvanje ili pesničenje sasvim su nam uobičajeni, ali malo ko zna da je ekstremni sport ultimate fight praktično isto što i starogrčki pankration...

Arheolozi su doskora u Stounhendžu najčešće videli praistorijski kultni centar. Kada su se u priču uključili astronomi, oni su tu našli astronomsku opservatoriju, potom računar, pa čak i "univerzitetski centar" u neolitu...

Da li su Herodotove Amazonke zaista postojale? Drevni mit o ženama-ratnicama, koje su živele u zajednicama izolovanim od muškaraca, očuvao se i mnogo vremena nakon antičkog sveta. Da li osnovna priča o Amazonkama predstavlja stereotip, ili ovaj mit u sebi nosi i elemente realnih istorijskih sećanja? Serija zagonetnih ženskih grobova sa oružjem, otkrivena u oblasti Crnog mora, otvara iznova ovu raspravu, u koju je sada upletena i arheologija...

Poznavanje svojstava retkih biljaka koje izazivaju ekstatična stanja svesti i tela, u skoro svim tradicijskim zajednicama bilo je tesno povezano sa magijom i primitivnom religijom. Međutim, između ritualnog korišćenja droga i narkomanije postoji velika razlika. Arheološki nalazi svedoče o stalnoj upotrebi droga još u vreme neolita, zatim kod Skita, Grka, ali i srednjevekovnih Slovena, Asasina, pa do naroda prekolumbovske Amerike...

Rimljani su veliki deo slobodnog vremena provodili u javnim kupatilima - termama. Ove građevine, koje su bile ne samo mesta za održavanje lične higijene, već i institucije stalnog i veoma živog društvenog života. Interesantni modni detalji (frizura, odeća, obuća, nakit) bili su predmet stalne brige rimskih matrona, ali i muškaraca, kako u samom Rimu, tako i u ratnim pohodima...

Antički civilizovani narodi, a posebno Rimljani, utvrdili su kult ljudskog tela. Briga o zdravom i lepom telu podrazumevala je staranje o tenu, kosi, zubima, ali i drugim detaljima, kao što su šminka i parfemi. Za takve potrebe, rimske dame su imale toaletni pribor kojim bi bile zadovoljne čak i današnje vrhunske manekenke...

Retko ko danas u našem kolokvijalnom izrazu peder prepoznaje starogrčki paiderastes, termin koji se odnosio na neobičnu naklonost muškaraca ka dečacima. Partenofilija, tj. lezbejstvo takođe spada u nasleđe kulturnog miljea helenskog sveta. Vrhunska dela antičke lirske pesnikinje Sapfo ili državnika Solona svedoče o sasvim drugačijem poimanju seksualnosti...

Štampane tkanine, novotarija XX veka, sasvim drugačiju funkciju od uobičajene (reklama i sl.) dobile su na tlu crne Afrike. Afričke pokretne "zidne novine" veličaju vođe poput Mobutua, Nkrumaha ili Ejademe, ali i crnog sportistu Muhameda Alija, mini-modu, pa i - sletanje na mesec...

Jedno od najstarijih i najdugotrajnijih oružja u ljudskoj istoriji jeste praćka. Izmislili su je lovci starijeg kamenog doba, a ponekad je koriste i današnji lovci, pa čak i neke vojske. Arheologija i istorija obiluju zanimljivim i neobičnim podacima o upotrebi praćke kroz vreme...

Veliko i moćno pleme nastalo je u srpskom Podunavlju nakon neuspelog keltskog pohoda na Delfe 279. godine stare ere. Skordisci su skoro 3 veka dominirali ravnicama, kao moćni ratnici - konjanici...

Senzacionalna dilema mikenske arheologije: da li je Šliman falsifikovao čuvenu "Agamemnonovu" masku? Najpoznatiji nalaz iz Mikene, proslavljen širom sveta još iz vremena Šlimanovih iskopavanja 1876. godine, postao je predmet snažne debate između američkih i grčkih stručnjaka...

Za razliku od potrage za vanzemaljskim životom, traganje za porukama vanzemaljskih civilizacija izaziva mnogo više podozrenja. Od sedamdesetih godina ovog veka osmišljen je čitav niz naučnih projekata koji imaju jedan osnovni zadatak: uspostavljanje kontakta sa vanzemaljskim oblicima života. Jedan od najtemeljnije zamišljenih je program SETI...

U vreme postojanja drevne minojske kulture na Kritu, nastaju i prvi zapisi u obliku pisma. Prvi put otkriveno pre više od jednog veka, kritsko pismo je konačno uspeo da rastumači Majkl Ventris. Ova priča je uzbudljivo svedočanstvo o genijalnom dešifrovanju Lineara B...

Jedna od večitih zagonetki savremene antropologije je fenomen kanibalizma. Uvek kada se govori o ljudožderstvu, teško prihvatamo činjenicu da su predstavnici naše vrste sposobni za jedan takav čin. Bez obzira na česta negiranja ove pojave, arheologija i antropologija pružaju obilje nalaza koji svedoče o najtamnijoj strani čovekove prirode, još od vremena starijeg kamenog doba...

Šta danas znamo o srpskom srednjovekovnom selu? Kako je izgledao seljak, šta je jeo, gde se molio? Mnogi važni detalji svakodnevnog života naših predaka u vreme srpske države, još uvek su nepoznati ili zapostavljeni. Ono što najviše iznenađuje jesu skoro u potpunosti sačuvani elementi folklorne tradicije, sve do današnjih dana...